Tiha vatra, Paula Hawkins

 Recenzija

Izdavač: Mozaik 

Za početak, ova knjiga je u nekim trenucima bila jako zanimljiva, jako napeta, dok sam u nekim trenucima gubila volju za čitanjem. Počela sam ju čitati čim je izašla, ali početak mi nikako nije sjeo. Dugo je trajao, pa sam nekako izgubila volju za čitanjem i onda nakon pauze, koja je potrajala malo duže, uzela sam ju opet u ruke i dala joj još jednu priliku. Tada mi je bila bolja, ali nekako, opet nije imala to nešto što sam očekivala. 

"Carla Myerson, Laura Kilbride i Miriam Lewis nikada se nisu oporavile od tragedija koje su ih zadesile u prošlosti. A onda se pred njihovim londonskim pragovima dogodila nova nesreća: Jedan je mladić brutalno ubijen.

Tri žene poznaju mladića koji je nasmrt izboden na svom brodu. Štoviše, one su posljednje tri osobe koje su ga vidjele živog.

Je li mu možda presudila Carla? Njegova ožalošćena teta i posljednji preostali član obitelji nakon što je njegova majka pala niz stepenice i slomila vrat samo nekoliko tjedana prije. Možda Laura, nestabilna djevojka s kojom je proveo jednu noć? Ili pak Miriam? Znatiželjna susjeda koja evidentno skriva informacije od policije."

Nakon pauze, knjiga mi je bila zanimljiva. Radnja se polako počela zakuhtavati i neke stvari su počele dobijati smisao. Bilo mi je i napetije za čitati jer me jako zanimalo tko je ubojica. Dosta ljudi je imalo motiv i priliku, a opet samo je jedna od tih osoba ubojica. 

Ono što mi je smetalo u knjizi je to što su mi svi likovi bili iritantni. Napisani su tako da neke situacije baš nemaju smisla i zbog takvih situacija su mi bili iritantni. Općenito, ne mogu reći da imam najdražeg lika u knjizi jer je svaki od likova imao svoje neke mane. Laura je imala oštećenje mozga i zbog toga se ponašala ponekad baš neugodno ili čudno. Razumijem da je to tako zbog oštećenja, ali neke situacije mi se nisu činile realne. Carla je izgubila sina, odnosno dok ga je čuvala njezina sestra, pao je s balkona i umro. Nikad se nije oporavila od toga. U procesu žaljenja, odgurnula je muža od sebe i nastavila se družiti sa sestrom iako ju je jedva mogla pogledati. Nakon toga je izgubila i sestru pa kasnije i nećaka. Imala je dosta gubitaka voljenih osoba. A Miriam je radila gluposti. Igrala se s dokazima, provodila neku svoju pravdu. Njezini postupci su imali najmanje smisla i onda mi je najviše išla na živce. Prošla je kroz neke teške stvari, Carlin muž joj je ukrao knjigu, ali nije imalo smisla to što je skrivala dokaze. 

Nisam baš sigurna koji je bio točno smisao knjige. Imamo ubojstvo, istragu, osumnjičene, neke tajne koje se polako otkrivaju, ali ono što je meni nedostajalo je razvoj likova. Nitko se nije oporavio, nitko nije izvukao neku pouku, sve je bilo monotono u smislu likova. Karakterizirani su na početku i takvi su ostali do kraja. 

Iako mi je knjiga bila zanimljiva, ne mogu reći da mi se svidjela. Nije skroz moj stil i neke stvari su mi baš nedostajale u knjizi. Žao mi je što nije bio bolji razvoj likova ili barem što tajne nisu bile sočnije i zanimljive pa da to učini knjigu zanimljivijom. Ne mogu vam dati svoju preporuku, ali ako ste ju već kupili ili planirate kupiti, nadam se da će se vama knjiga svidjeti.